Medijska pokrivenost ekoloških tema i sadržaja u periodu od maja do novembra 2009. godine 
Vrsta: Diplomski | Broj strana: 44 | Nivo: Fakultet političkih nauka, Beograd

Fakultet Političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Diplomski rad
iz predmeta
socijalna i politička ekologija
Tema:
Medijska pokrivenost ekoloških tema i sadržaja
u periodu od maja do novembra 2009. godine
Smer: novinarski
Uvod:
U ovom radu imam nameru da napravim istraživanje koje će pokušati da odredi ekološku svest našeg društva i samim tim prikaže kolika je briga o žibotnoj sredini kod nas. Do ovako kompleksnih odgovora je zaista teško doći, pa ću pokušati da to uradim na jedan posredan način, tako što ću se baviti temama kao što su “koliko mediji koji imaju i najviše uticaja na razvoj svesti kod građana daju prostora neprofitnim ekološkim temama”. Priče o ekologiji i zaštiti životne sredine sigurno nisu te koje će prodati novne i doneti profit, ali svakako postoji medijska odgovornost prema društvu da plasiraju informacije o sadržajima koji doprinose buđenju svesti. U našem slučaju pretpostavićemo da svaki tekst napisan o akciji ili bilo kom primeru vođenja brige o ekologiji predstavlja uticaj od neizmerne važnosti za budući pozitivan odnos onih koji su ga pročitali prema prirodi.
Može se primetiti da briga o ekologiji uvek završi na drugom mestu, odmah iza ekonomije i naše potrebe za novcem i moći. Ovim omalovažavanjem naše planeta može se ironično zaključiti da se Zemlja zapravo ne vrti oko Sunca, već da se vrti oko novca. Ekologija može opstati samo ako joj ekonomija to dopusti, a to se nažalost u prošlosti događalo vrlo retko.
U doba velike industrijalizacije zapadnih država isključivo se gledalo na ekonomske učinke, a ekologija je jednostavno bila potpuno zanemarena. Tek kad su nastali ozbiljni problemi u obliku kiselih kiša i velike količine štetnih čestica u vazduhu, zapadne zemlje su počele da pridaju određenu pažnju ekologiji, ali samo kod rešavanja trenutno vidljivih problema. Što se tiče dugoročnih problema poput globalnog zagrevanja– to je još uvek na drugom mestu, “a buduće generacije će se valjda nekako snaći”. Zemlje koje su trenutno u razvoju slede iste principe ekonomskog načina razmišljanja kao i zapadne zemlje u doba industrijalizacije. Ni zemlje u razvoju nemaju dovoljno obzira za svet koji ih okružuje, okolinu u kojoj žive ili možda najbolje rečeno, ali pomalo apsurdno, nemaju sluha upravo za ono što im obezbedjuje opstanak na ovoj planeti.
I Srbija predstavlja državu gde se očekuje ekonomski prosperitet, a jedino se može pretpostavljati da li će se on odvijati na uštrb naše životne sredine i tako biti samo privid “dobrag života” koji će neminovno izazvati nova zagađenja. Međutim, naznake da će nešto biti tako, ili ipak ne, u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo. Ono što nam najbolje možda može pokazati da li će naše društvo doprineti narušavanju ekološke situacije na makronivou, je trenutna ekološka svest koja prožima intelektualni svet, školstvo, i verovatno najbitniji element-medije. Nametanjem ekoločkih tema i sadržaja svi oni zajedno, posebno mediji kao najuticajniji ili najagresivniji (i u pozitivnom i u negativnom smislu) mogu da utiču na razvoj svesti običnih ljudi i dece u našem društvu.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]